ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ – 110. eмисија HD

Гости: др Срђан Цветковић и Немања Девић О 75. годишњици ослобађања Београда и Србије од немачке окупације у Другом светском рату ових дана се много говорило, међутим репресија комунистичког режима која је истовремено започела, још увек је прећутана тема за ширу јавност. Ипак, том проблематиком се већ више година баве др Срђан Цветковић, виши научни сарадник Института за савремену историју и његов млађи колега Немања Девић, истраживач сарадник. Плод њиховог истраживачког рада је књига „ОЗНА РЕПРЕСИЈА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА У СРБИЈИ 1944-1946. ДОКУМЕНТИ“ у издању Института за савремену историју, издавачке куће Catena Mundi и невладине организације „У име народа за слободну Србију“. Ово капитално дело ових дана представљено је јавности на Београдском сајму књига и то је био повод је за њихово ново гостовање на ТВ „Храм“. Аутори су овом књигом на неки начин заокружили рад Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, чији је секретар од 2009–2015. године био др Срђан Цветковић, а Немања Девић један од најактивнијих чланова. Уз пратећу документарну студију у књизи су први пут на једном месту објављене оргиналне књиге и спискови стрељаних, депеше, извештаји, наредбе и други одабрани документи из архиве ОЗН-е и Комунистичке партије Југославије који разоткривају брутални механизам терора комунистичког режима 1944-1946. године. Наши саговорници су појаснили методологију „Црвеног терора“ односно обрачуна ОЗНЕ са десетинама хиљада недужних људи који су страдало под измишљеном оптужбом да су „народни непријатељи”, „издајници” и „сарадници окупатора”. На списковима за одстрел били су виђенији људи, интелектуалци, трговци политички и класни противници комунизма. Њихова „кривица” се састојала у томе што су по свом социјалном положају и политичким уверењима, по својим моралним вредностима и културним опредељењима могли представљати сметњу успостављању тоталитарне диктатуре совјетског типа у Србији и Југославији. Терор је био систематичан, одвијао се по сценарио који је одредила Комунистичка партија Југославије. Био изузетно масован и интензиван, мотивисан пре свега идеолошки, а делом вођен и ратном осветом уз инструментализацију антифашизма. Према подације Државне комисије у Србији је откривено 211 масовних гробница, а око 60.000 људи је страдало од комунистичког терора. Од тога 35.000 стрељано без суђења, а свега 3.800 по судским пресудама. У раговору је наглашено и да је неопходно да се српско друштво суочи са деценијама потиснутим комунистичким злочинима, како би се одала пошта невиним жртвама, допринело изградњи друштвеног дијалога и културе сећања и дошло до адекватног историјског вредновања социјалне и политичке вододелнице коју чини 1944–1945. година. Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић