VIZANT - Lovćenska vila

ЛОВЋЕНСКА ВИЛА Подижем мач и у бој крећем Пред престо свога народа слећем, Из Црне Горе, од горског цара Прецима нашим част и слава. Преда мном била Ловћенска вила Ратнике наше благословила, Долове равне и љуте крше Душмани наши, да нас не руше. Ту гдје си ти, тамо сам и ја гдје круна твоја словенством сија Онамо онамо, до врата раја, Аманет то је нашега краља, И земље ове што нас родила Горски цар и горска вила. Вријеме носи све ране рода. Живио Крст, Краљ и Слобода. Ко покуша да нас пороби Не сломи нас - зубе поломи. Кобне 1915. године, 24. децембра по старом календару, односно 6. јануара 1916. по новом, на Бадњи дан у Медовском заливу трагично је изгубило животе око 350 црногорских исељеника - ратних добровољаца, позваних да у име прађедовског аманета испуне свој завјет за слободу. Окупљени у Ванкуверу положили су заклетву пред полазак у отаџбину: “Заклињем се синовском љубављу свога рода, заклињем се словенском крвљу свога оца и племенитим млијеком мајке своје, заклињем се патничким пепелом наших предака, светим прахом рођене груде, заклињем се великим сунцем слободе - да ћу стајати јуначки неустрашиво, раме уз раме, бок уз бок храбре црногорске и србијанске војске у светој борби за ослобођење до посљедњег даха, до задње капи крви. Тако ми помогао велики Бог Правде, Истине и Слободе”.