ВАРНАВА

Патријарх који се жртвовао за своју Цркву и свој народ Сумња се да је патријарх Варнава убијен у ноћи 26. јула 1937, кад је југословенска скупштина изгласавала конкордат с Ватиканом, коме се он жестоко противио.Варнавино противљење конкордату Југославије с Ватиканом, у предвечерје Другог светског рата ставило га је на ветрометину, где су се укрштали интереси југословенских власти, Свете столице и моћних европских држава.Помиње се више верзија убиства патријарха Варнаве.За његово тровање отворено су сумњичене и највише власти Краљевине Југославије, и Синод је забранио државним функционерима да присуствују патријарховој сахрани, свима осим министру војном. Као иницијатори убиства навођени су и Немци, па чак и Коминтерна, јер је патријарха по једној причи отровао мистериозни руски монах.У сенци ових прича остала је нерасветљена улога Велике Британије, која је у време Конкордатске кризе подстрекавала отварање "хрватског питања". - Лондон гура федерализацију Краљевине Југославије, а познати су и документи о везама Британаца и Анте Павелића. Федерализацији Југославије највише се противио "пронацистички" Милан Стојадиновић. - Стојадиновићева смена, изазвана и сумњичењем за тровање патријарха Варнаве, завршена је стварањем Бановине Хрватске, која је била увертира за Независну Државу Хрватску. Тај континуитет је веома важан. Патријарх Варнава је, чини се, колатерална штета далеко ширих европских збивања. - Архијереји на овогодишњем Сабору треба да расправе и одлуче да ли његови посмртни остаци треба да се пренесу из малог храма у крипту великог. У међувремену, могло би се захваљујући савременим медицинским достигнућима извршити анализа која би разјаснила да ли има остатака отрова у костима. У случају да их има, требало би патријарха прогласити за свештеномученика.Патријарх Варнава оставио је у аманет да га сахране у великом Спомен-храму Светог Саве када он буде завршен.