Историја с Пештера (07): Камен је тежак кад је на своје место

Салих Хаџифејзовић Акгјул, индустријалац из Истанбула, рођен у Милошевом Долу 1946. године, казује нам своју животну причу која обухвата живот у родном месту, Сјеници (од 1958.), па сеобу за Македонију, у Скопље (1960. године) и Турску (1963.) јер је његов деда оставио аманет да се тамо иселе због проживљених тешких дана у I и II светском рату. Поменуло се, не повратило се, изговориће речи које је чуо од својих старих. Ја увек кажем, када неко иде на друго место, из града у град, или из државе у државу: камен је тежак кад је на своје место, овим речима Салих потврђује и своју приврженост родном крају. Претпоставља да не би био тако успешан бизнисмен да се његова породица није иселила у Турску, али то му није омело снове у којима је често детињство проведено у Милошевом Долу када је чувао јагњад, ишао у школу у Гвозду, у једној кући породице Јоксимовић где им је бака из те породице давала суве вунене чарапе , и сушила њихове мокре од снега. Никада није било проблема од комшија. Они су нас штитили макар и сами да добију батине..., Салих истиче како су заједно, бринући једни о другима, живели православни и муслимани. Кумство са породицом Гојка Пејовића није прекинуто ни када су се иселили у Турску, па се и дана данас посећују, јер се држи начела која су давно усађена: Човек не сме заборавити своје обичаје, своју традицију, језик...одакле си дошао. Не сме заборавити своју родбину, своје комшије. Народ каже: Баци добро низ воду, срешће вас уз воду. Добро ради, добро ће те срести, лоше ради, добру се немој надати, само су неке од мудрости којих се и сам у животу држао, а то препоручује свима. Ни у имовини се понијет, ни у злу се порушит, речи су које изговара овај скромни човек, који доказано помаже многима из свог родног краја. Бити велики у свом бизнису не значи одустати од дате речи, већ напротив – увек се ње држати и бити добре душе, сматра господин Хаџифејзовић. Сценаристкиња и редитељка: Светлана Миљанић Сниматељ: Игор Петричевић Монтажер слике и звука: Павле Никић