Игор Растерјаејев - Ермак HD

ЕРМАК Да бих о предку мом Козаку Сазнао истинску верзију Дођох до пресахле реке На +25 по Целзијусу. Ту је некада било наше сеоце А сада брежуљци и шумарци, А сада је раскрсница путева Што у хорозонт улазе као тачке Моји предци су ту од детињства живели Руком секли снопове прућа, А затим су коме треба служили Све до кризе средњих година На биваку кували храну, И у походе ишли са песмом, Са њима је непријатељ сваки разговарао Као снажни занатлија са генијем. Где прођу ваљају се заставе Јечање туђих речи и израза - Све као после пијанке у гостионици Института Дружбе Народа. Ја стојим крај пресахле реке: Ни воде, ни жаба, ни сочивице, Где је народ, што је рубио са две руке, Узео Сибир и дошао до Аљаске!? Где су сви они, што су у бескрајном боју До Кине Русију раширили?! Зашто ја сада стојим Овде сам, без земље, без имена? И гледам на трновити грм На јасику што стоји међу густишима?! То није трн, то је трнови венац И јасикин колац са листићима. Ја поставих на отаџбини крст - Нека стоји овде, као привиђење, Као финални акорд тих места, Као пародија новог рођења, Замишљам прошле векове: Сабља гола, на штиту јелен, Као да сам козак оца Ермака, И наступа ноћ, наступа дан. Атаман наш песму бодро оглашава. Брадица до пупка виси Као да је све у диму, као да је све у огњу Изнова на Исток јаше наш одред, Да се на теписима у шаховској земљи Са црним краљем сабљама поигра, Нама су у души те горе и поља, Значи - овде је козачка земља! Стене, крш и лом, отопљена вода. Гура без икакве карте - отац атаман. Где ја запевам тамо је и ширина Где мој коњ прође - тамо је меридијан Нека нам се ругају западне престонице Пљујемо ми на њих - неће нас добити: Русија нема никаквих граница У Русији постоји само хоризонт! Остају у позадини наше војске Наши знаци - Краснојарск, Тоболск. Сутра у зору, опет биће бој Челик на челик налетаће звонко Но свему у инат ја вратићу се кући Или с` једним штитом, ил` још боље с` два Сећаћу се како сам војевао Како нас је на крај Земље одвео Атаман И сав свет сам гледао, са Камчатских стена Тихи Дон се уливао у Тихи океан Како ми се лоше мрштиш, браток. Дај овамо брзо то острво! Ех како би на кратко у прошле векове: Сабљу голу, на штиту јелена И испред себе оца Ермака! И наступа ноћ, наступа дан.