ИН4С: Код Сузане: Саслушање генерала Дикића 6. септембар 2017.

Први дан суђења за аферу Државни удар је углавном обиљежило апсолутно скандалозно поступање судије Сузане Мугоше, која је у маниру најгоре праксе „пријеког суда“ примитивно прекидала окривљене, адвокате одбране и тенеденциозно кривила исказе оних који су говорили како би у записнику добила пројектоване ”истине”, односно оно због чега је и доведена на мјесто предсједнице судског вијећа. Ово посебно упада у очи ако се зна да је Мугоша претходно утврдила да ће се водити транскрипт на основу цјелокупно датог исказа, и онда се поставља питање – а чему њено паралелно вођење записника? Кажњавање адвоката, дозвољавања небулозног, вербалног иживљавања од стране тужилаштва над комплетним процесом, а посебно над обољелим човјеком – све су то „детаљи“ овог поступка који се потпуно уклапа у дух четрдесетосмашких узора. Избацивање јавности из сале је на посебан начин истакло квалитет рада судије Мугоша. На тренутке је дјеловало да је судија заборавила на књигу и законе – претпостављене алате њеног заната – и љутито се машила метле за чишћење просторија суднице. Када судија доминантно обиљежи почетак судског поступка, па чак и кад нема видљиво скандалозних елемената, на примјер Мугошиног пандурског бахаћења, онда је потпуно јасно да је тај поступак изгубио суштину – а то је да се дође до истине, а последично и правде. Мирна, сталожена и искрена одбрана генерала Дикића је дјеловала увјерљиво, достојанствено, чак и без трунке горчине према тужиоцима. Ипак, остаје најупечатљивији детаљ да му је Катнић, у тренутку кад га је молио да му се промијени мјера надзора због тешког здравственог стања, рекао да „ће га излијечити у притвору“. Претходно, у понуди о признању кривице Катнић је рекао Саши Чађеновићу: „Морамо генералу да спакујемо оружје, не можемо га оставит оним јадницима“. У бесудној земљи чије традиције на најбољи начин чува начин вођења поступка од стране Сузане Мугоше, за овакав однос према окривљеним, а посебно у таквом здравственом стању казну прописује Бог, а не инструисано судско вијеће. dikic 409x197 Аларм након првог дана суђења: Књиге, браћо, књиге, а не метле и бичеви! (ВИДЕО) И на крају – сам наступ Миливоја Катнића. Већ смо, у низу досадашњих телевизијских наступа, имали прилике да „осјетимо“ његове интелектуалне габарите, али у данашњем обраћању је ушао у зону кад то постаје подложно заштити јавног интереса. Његова вјештина вођења дијалога, у основном смислу те ријечи, сликовито би се могла приказати бичевањем саговорника… Наиме, срамота је за једну земљу, па и овакву творевину каква је данашња Црна Гора да има човјека са особинама Миливоја Катнића у било каквој јавној комуникацији, па и оног краткотрајно-услужног, шалтерског нивоа. Овај данашњи наступ је свакако позив – аларм за еснафска удружења и институције за заштиту професије, њеног угледа, али и јавног морала. Надамо се да ће људи који на здраворазумски и поштен начин размишљају о овом срамном поступку схватити да ће својом пасивношћу управо они понијети терет његових после