Dunja - Nada

Tekst : Pocinjem ovu pricu dok mi suze papir kvase, Sedim i posmatram tamne oblake sa terase, Vidim tracak sunca na nebu,zagreva mi dlan, Pokusavam da na papir stavim ovaj kosmar, Prica je o andjelu koji je zemljom hodao, Svakog dana srecu u srca svima nam ulivao, Andjelu koji mi je bio u zivotu sve najlepse, Za kojim sva nadanja i snovi u sekundi odose, Dobila je ime po onome sto nam svima fali, Pre 13 godina andjeli su nam je poslali, Dosla je i donela nam svima nadu u bolje, Pomogla mi da osecam i da imam zelje i snove, Pored nje sam naucio da zivot zavolim, Da trebam da nekome srce svoje otvorim, Drzao sam je uz sebe,voleo je najvise, Ali izmedju srece i tuge granice su najblize, Kada je pocinjala da raste u prelepo bice, Dosla je neman i jutro nam vise ne svice, Djavolji dzelat je dosao da je pokosi, Sa njom nam sve snove i nade odnosi, Bio sam ti previse blizu te uzasne noci, Ali nisi uspela preko tog pesackog proci, Osetio sam u sekundi kako mi se dusa raspada, Uplasen sam dotrcao i video da si mi odneta, Kako nam te je dao Bog te je i odneo, Nismo bili vredni da pored tebe zivimo, Znam da se smesis i gledas me sa neba, Da te vidim jos samo jednom,nista drugo mi ne treba, Nisam stigao da ti kazem to pred kraj, Voli te brat najvise zauvek to znaj! Boli me dusa,praznina je prevelika Mrak ili svetlo vise ne znam koja je razlika, Trudim se da budem jak za nase,da se ne slomim, Ali puknem jer nisam stigao da ti kazem koliko te volim, Nosicu te u srcu zauvek to znaj, Pamticu koliko je snazan bio tvojih ocju sjaj, Tetka i teca zive zivot kao po kazni, Dani su im previse crni i prazni, Trudim se da budem jak i da ih drzim uz sebe, Ali previse je sve to tesko kad nema tebe, Secam se svega dok ove stihove pisem, Od kako te nema kao da nemam za sta da disem, Borim se kao lav iz dana u dan, Pokusavam nase da spasim i podrsku im dam, Niko ne treba da oseti bol koji nosim, Kako sudbina u sekundi svu srecu ti odnosi, Kako djavolji dzelat nase najbolje pokosi, Bol je toliko tezak da ga jedva podnosim, Bila si olicenje najveceg dobra i srece, Ali nas ipak nikako ta sreca nece, Voli te brat to zauvek znaj, Nikada necu da dozvolim da tvojoj prici dodje kraj!