Предговор – „Сине лажу!“ – Слободан Ћировић (емисија 37) HD

„Слободан Ћировић нам је рекао да сматра како „човек целог живота пише једну књигу“ и да заправо све што је он написао происходи из романа „Равногорци“. У њој сазнајемо за патњу и надање једне породице чији су мушки чланови пошли пут „Босанске голготе“ са кога се никада нису вратили. О њима су стизали само лажни гласови писани у месним комитетима о њиховом наводном животу у иностранству. Његова мајка знала је да је то лаж. Он је на капији желео њихов повратак. О роману „Равногорци“ истакнути српски књижевник Данко Поповић је рекао: „Равногорци су потресна, болна књига о варљивој нади на повратак оних који се неће вратити, никада. Књига о поразу и злу над сваким злом и несрећом. О страдању Шумадинаца које се догађало истовремено са страдањем Шумадинаца на сремском фронту. Књига о српском покрету који је пола века блаћен лажима сваке врсте, да би, са трагичним закашњењем Срби тек сада дознали да су равногорци својим националним програмом настојали да исправе грешке које су за Србију учињене 1918, да се у новој држави за коју се боре све српске земље нађу под заједничким кровом. Због тог програма равногорски покрет су издали и изиграли сви којима се пружила прилика, савезници и Влада, Краљ, па чак и велики део српског народа, и то баш онај део који сада највише испашта због тога што није кренуо за равногорским покретом него је пошао за лажним пророком.“ Слободан Ћировић пишући одржавао је везу са својим оцем у свакој прилици чувао успомену на њега. Зато се осетио поносан и горд када је успео да заједно са својим братом од стрица нађе очеве и стричеве кости и достојанствено их сахрани на гробљу у Опланићу. Његово потресно сведочење епизода је у целокупном страдању српског народа у 20. веку. Ћировић је након завршене Средње пољопривредне школе у Сомбору са успехом студирао српски језик и књижевност. Његов дар према писању исказао се у чињеници да је објавио једанаест књига док је рукопис дванаесте код издавача. Написао је и две драме. Објављене књиге поред „Равногораца“ су: „На белом коњу преко реке“, „Пустопоље“, „Како рећи своју тајну“, „Разговори у порти под записом“, „Мач Архангела Михаила“, „Гружа у четницима“, „На трагу злочина“, „Летопис Христифора Лепеничког“, „Калипоље“ и „Устока“