Козаци Русије позивају српску браћу-Казаки России вызову сербских братьев, HD

https://youtu.be/QU6z6Tfu904?list=LLnqBqDXoVpVCZMVdp-_DdGA https://youtu.be/7DYiRGmHMZQ Са благословом Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија Покајање -- једини излаз Из искуства знамо: сваки рат је трагедија за један народ. У сваком рату страдају колико криви, толико и још више недужни. Од међународних сукоба страшнији је и трагичнији само братоубилачки рат који се води између фракција истога народа. Ту је свака жртва подједнако велика, свака рана подједнако непреболна. Но, сваки рат са неке тачке гледишта може бити мање или више оправдан, мање или више неправедан. Рат, пак, који нема никаквог оправдања, који је неправедан у свим својим сегментима, јесте „рат без објаве рата", рат против немоћних и недужних. Управо такав ужасан рат бесни деценијама у земљи Србији и сваке године односи стотине хиљада невиних живота. Тај рат који константно траје и који се даноноћно води јесте рат против нерођене српске деце. У том рату постоје и концентрациони логори. Модерни „Јасеновци" -- државне клинике -- раде даноноћно. Фабрике смрти брекћу од посла. У Јасеновцу, оном правом, злогласном, за четири године убијено је 700.000 Срба. Страшно, зар не? У модерним „Јасеновцима" за годину дана се убије 220.000 нерођених Српчића, а по приватним „мини фабрикама смрти", ни броја се не зна. Када се овом ужасу придода чињеница да је у Србији годишњи морталитет већи од наталитета за 20.000, сусрећемо се са болним сазнањем: годишње у Србији нестане град од 20.000 становника. Где нас то води, јасно је. Наша нација биолошки умире. А онда се чудимо шта нас све сналази! Љутимо се на све и свакога, од комшије па до самога Бога. Тражимо кривицу код других за наша страдања у последњих петнаестак година. Само никако да се сетимо и погледамо себе у огледалу. У светлу реченога о „белој куги", о броју абортуса, неминовно се намеће питање: која казна за Србе и Србију може бити велика и непримерена? Чак и судбина Хазара којој свесно срљамо у сусрет -- а то је потпуни нестанак Срба као нације са лица земље -- мала је према злочину који сами над собом чинимо. И најзад питање: има ли Србима спаса из тога пакла у коме се као народ крчкамо? Да, има! То је -- свенародно покајање. Срби да постану свесни свога греха и злочина према себи самима; да се покају, а то значи: да престану тај грех чинити. А онда, и само тако и као народ и као држава бићемо спасени. Тада ће, и само тада, и Косово као српска колевка имати своју будућност у таквој новој, покајаној, обновљеној и подмлађеној Србији. http://youtu.be/cDnVj2BEFOk ubrzana obnova kozačke vojske Rusije http://youtu.be/JbWInmitrKU Moskva 2013 Parada Pobede пророчанство Тарабића о руском цару који долази, тек тада ће српски народ вратити Косово http://youtu.be/Niu_IAPuyyo http://youtu.be/pDknKe1TzRo Есхатон-трећи светски рат, антихрист, све на једном месту о будућности.