МУШУТИШТЕ СРПСКО СВЕТИЛИШТЕ - МИЛАН МРДОВИЋ

МУШТИШТЕ СРПСКО СВЕТИЛИШТЕ Боже мили чуда големога, Прелепог села Мушутишта, Мушутишта пресветих станишта, Што у цркве и храмове бдише, За српство се господу молише, Метохију да заштити равну И преносе историју славну, Опевају косовске јунаке, Еј славе ускрс и ложе бадњаке. Које цркве и сад тамо стоје, Ускликните миле гусле моје. Са литица брда Русенице, Звоне звона од Свете Тројице, Одјек шаљу широм Метохије, Боже мили дивне мелодије. У врх села све је надвисила, Као да је раширила крила, Заштитница Мушутишта села, Што многима спас је донела, Расплакано утешила лице, Еј храм Пресвете Богородице. Испод ње су цркве нанизане, На простору црквене махале. Најпре црква Светога Николе, Заштитника коме се сви моле, Дивна црква светога Танасије, Онда црква светога Арханђела, Михајла, ожареног чела, Из очију што му благост бије, И што народ остављао није, Пред најездом силних освајача, Еј чува народ без острога мача. До ње црква од Светога Спаса, Бди у народ до задњега часа. На истоку села Мушутишта Све у низу дивна светилишта. Ту је црква Светог Симеона, Дивног гласа из златног звона. Па још једна Светога Николе, Спас и наду сви од њега моле. Са Царевца хладна изворишта, Болована старог светилишта, Ту беху царева одморишта, Подигнута црква је царева, Све се мање ту молитва пева, Све је мање српских ођака, Навалиле погани из мрака, Е би српску да угаси свећу, Боже драги подари нам срећу, Да се спаси српство и преживи, Да полете соколови сиви, Да крилима дотакну облаке, И пробуде косовске јунаке, У бој крену за српске светиње, Нема лепше песме од детиње, Још ако их Света Петка штити, И да славу не морају крити, И то Света Петка од Макиша, Еј мудро чува сва српска станишта. Народ нек је с побожношћу слави, Вечна слава светитељској глави, А да барјак српске куће краси, Свети Ђорђе ти нам српство спаси, Са Мијовца нека копља лете, У заштиту ове земље свете. Још Бог да нам братску слогу врати, Као да нас једна роди мати, Да славимо косовске јунаке, Обновимо цркве и конаке, Да косовски божур нам мирише, Вечно траје српско светилиште, Мушутиште наше ово звано, Метохија и Косово равно, По јунаштву познато одавно. Мушутиште биће светла лица, Док се чују песме лазарица, Док је људи и овога света, Еј нек нам с песмом Мушутиште цвета. Драгомир Станисављевић Живкин