Село ВУЈАНОВО HD

Мало село, окружено шумамама, подно Радан планинене, 10-так километара од Бојника и 3-4км од Брестовачког језера. Налази се на на благој падини, скоро на врху брега. Изнад њега су тајанствена Радан планина и моћна Петрова Гора, а источно Речичка чука, која заклања поглед према Бојнику али и долини Пусте Реке. Атар села Вујаново је површине 642 хектара, највише под шумама и ливадама, брдовит и испрсецан многим потоцима и јаругама, који скупљају воду са Радана и воде је у Пусту Реку. Поред села протиче Вујановска река, која настаје од Ивањске и Бориначке реке. Село је мало и састоји се од 3 махале. Највећа махала и уједно центар се зове Село и збијеног је типа, као и махала Тврдаци, док је махала Гусинци разбијеног типа. Село Вујаново се граничи са следећим селима: Оране, Ивање, Добра Вода, Магаш, Брестовац, Славник, Речица и Лозане. Данашње становништво села је, углавном, насељено после српско-турског рата 1878 године породицама са Власине (Црвена Јабука, Црна Трава) и из Гусиња. Највише домаћинстава и житеља је имало 50-тихгодина прошлог века и од тада се број становника, из године у годину, смањује. По попису из 2011-те имало је 44 становника, а по речима малобројних мештана сада је 10-15 отворених кућа, а ту рачунају и оне који долазе само викендом. У селу је, до шесдесетих година, радила четворогодишња основна школа, али сада је остала само зграда школе. Основна делатност мештана је била пољопривреда. Овде су, скора сва, домаћинства старачка , некада су се бавили пољопривредом и печалбарством, грађевинарством. Сада, као и у многим Раданским селима, овде има пензионера - повратника из града. По одласку у пензију вратили су се у село на своје имање да се ту помало, колико то њихове године дозвоњавају, баве пољопривредом. Видели смо засад Пауловније, лешника, малињак али и мали рибњак, у коме су се тренутно скривале само две украсне рибице. Нешто даље, у дворишту бака Верке, показали су нам крушку чија се старост не зна али је, по причама, ту више од 100 година, ту су и бројни шљивари па има и добре ракије. Вујаново је, по броју становника, мало село али врло старо, основано је у време Српске средњевековне државе и има богату историју. Из Вујанова је народни херој Стојан Љубић. Мештани и сад пажљиво чувају његову кућу где су, у једној од соба, направили мали етно музеј употребних предмета из тог доба. Стојан Љубић је био студент права и комуниста који се, почетком, Другог Светског рата вратио у своје село. Био је члан комунистичке партије и учесник НОБ-а, већ од 1941-ве године. Погинуо је, нешто даље, у Косанчићу 1943-ће. Ово село прича историју из времена Другог Светског рата. О томе смо највише чули у дому Грујића из ког је потекло више ратних официра, двојица су изашли као пуковници из Другог Светског рата, а трећи је чин стекао у овом који и ми знамо, НАТО агресији. Ово говори о ратничкој традицији ове породице па не чуди што са поносом чувају и показују собу у којој је био смештен члан Америчке мисије са радио станицом,