Како ће изгледати српско-руски храм у Бањалуци

Недалеко од административног центра Владе Републике Српске и градског стадиона у Бањалуци, у току је изградња српско-руског Православног храма, а сама идеја о градњи храма стара је преко 100 година. Храм у руском стилу ће бити изграђен у спомен и захвалност Светом цару мученику Николају II Романову и његовој породици, а на мјесту некада познатом као Богословчево врело, на бањалучком пољу. Представљаће копију храма посвећеног чудима Светог архангела Михаила који се некада налазио у Кремљу, а кога су 1929. срушили богоборни бољшевици. Петокуполни храм са звоником у облику шатора ће имати три олтара: централни (посвећен Преображењу Господњем) и два бочна (један посвећен Светом Симеону Мироточивом и Светом Сави, а други Светом Николају II Романову и његовој породици). Темељи храма су освештани 17.9.2018. од стране владике бањалучког Јефрема, викара московског патријарха архиепископа јегоревског Матеја, владике сремског Василија и умировљеног владике зворничко-тузланског Василија. Упоредо се храмом у току је изградња српско-руског културног центра. Укупна површина читавог комплекса је 6.500 квадратних метара. Недалеко от административного центра Правительства Республики Сербской и городского стадиона в Баня-Луке идет строительство сербско-русского Православного храма, идее строительства храма более 100 лет. Храм в русском стиле будет построен в память и благодаря Святому Императору, мученику Николаю II Романову и его семье, и в месте, когда-то известном как Богословское врело, на Баня-Лукском поле. В нем будет представлена ​​копия храма, посвященного чудесам Святого Архангела Михаила, который когда-то располагался в Кремле и который был снесен богобоязненными большевиками в 1929 году. Пятиглавый храм с колокольней в виде шатра будет иметь три престола: центральный (посвящен Преображению Господню) и два боковых (посвящен Святому Симеону Мироточивый и Святому Савве, а другой Святителю Николаю II Романову и его семье). Фундамент храма освящен 17 сентября 2018 года. Епископом Баня-Лукским Ефремом, викарием Московского Патриарха архиепископом Егорёвским Матеем, епископом Сремским Василием и на пенсии епископом Зворник-Тузланским Василием. Рядом с храмом ведется строительство сербско-русского культурного центра. Общая площадь всего комплекса составляет 6500 квадратных метров.