Stevan Sindjelic 28.08.2014. - 28.08.2015. - Godina prodje, dan nikako!

Препуно је туге срце њено и ноћи ове јер годину дана сестра у загрљај брата зове. Годину дана су сејине руке празне, загрљаја жељне,али.. .Што сада сестра са болом живи душмани су за то криви. Туга јој је ко камен око врата од кад јој узеше брата. Годину дана, не престаје патња њена, мајка је у црно завијена. Душмани јој сина убише, лију сузе ко кише...Годину дана, за свој живот неће ни да чује и сина оплакује. Од јутра до мрака, са тугом у самоћи, тај бол НИКАД НЕЋЕ поћи...Годину дана, слика од сина мајци је утеха једина. Слика је сузом натопљена, туга је уби, грли је и љуби, са том се сликом буди...Годину дана, радост заменише сузе од како јој сина узе. Нема више, песме и весеља...