МАНАСТИР СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА - ДОБРОШЕВО

На левој обали реке Јерме у близини Цариброда и на 25 км. удањен од Пирота, налази се манастир Поганово у истоименом селу. До њега се стиже путем који је седамдесетих година 20. века заменио трасу некадашње ускотрачне железнице. Захваљујући свом неприступачном положају, јер све до 1927.г, до израдње ускотрачне железнице за потребе рудника каменог угља, кланац Јерме је био потпуно непроходан остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача. Стари назив места па и самог манастира био је Доброшево, а Османлије су га преиначиле у Поганово. Према предању у Доброшево које се у Османлијско време помиње као део Пиротске казе административно и пореско подручје, које делимично води рачуна о манастир.Османлије су донели винову лозу и наредили њеним становницима да је засаде. Они су то учинили крајње невољно и потпуно наопако, посадивши је са стабљиком у земљи и кореном ван ње. Османлије су их враћали и објашњавали како лоза треба да се посади али су је мештани увек садили са стабљиком у земљи и кореном ка небу. На крају су Османлије "дигле руке", рекавши да никада раније нису видели такве погане људе и да у Доброшеву и проклели никада не никне виноград. Од ове клетве настало је име Поганово, а у Поганову заиста никада није било винограда. Назив Доброшево је званично враћен селу јануара 1934. године, одлуком надлежног министарства, а и Милош С. Милојевић у своме делу овај манастир назива тај Доброшевски. О прошлости манастира код села Доброшева сведоче три округла камена са натписима, узидана на западној страни храма. На њима су уклесана имена: Јован Богослов (патрон), Господин Константин и Госпођа Јелена. Манастир је посвећен светом Јовану Богослову. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина Драгаша и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130. године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира. Манастир је подигнут крајем 14. века, 1395. године а живописан, богатим тематским програмом, тек 100 година касније, тачније 1499. године. Основао и подигао га је српски племић Констадин Дејановић Драгаш, сестрић цара Душана и посветио га Св. Јовану Богослову, а његово подизање након погибије Костадина Драгаша у бици на Ровинама 1395. године, завршила је његова ћерка царица Јелена, мајка последњег ромејског цара Константина Драгаша. Јелена је манаститу даривала вредну двострану икону са представом Чуда у Латомосу са једне и представом Богородице и Јована Благослова са друге стране. Ова по свему вредна и специфична икона, најлепша из тог времена украдена је из манастира почетком Првог светског рата и окупације српских крајева од стране Бугара. Пренета је у Софију и данас се налази у крипти цркве Александра Невског у Софији. Тада је из манастира украден иконостас велике вред